12.10.2018.

Život valjda.

Postoje te neke stvari, koje i nemaju neke svrhe kada se pričaju i izgovore, ali tu su u nama i žele da ih neko čuje.
Ne znam šta imaju od toga, ali večeras ću makar neke od njih pustiti da se odmore na ovom mjestu.

Istina je da, da sam tada u svim tim dešavanjima imala apsolutnu slobodu izbora, ne bih izabrala ovo.
To nije nešto što sam naknadno spoznala, znala sam od samog početka.

Morala sam uraditi ozbiljan unutrašnji rad, da bih osjećala da to mogu i da bih to smatrala ipak svojom odlukom.

Ta odluka nije nešto za čim žalim, ali ponekad se desi dan ili noć, kada se pitam kako bi to bilo da su moje želje bile priznate kao dovoljne.
Da ih nisu ismijali, izvrijeđali bez oklijevanja...ni sama ne znam iz kojeg razloga.

Valjda jer me nisu ukrašavale lažnom veličinom, bile su skromnije, ali i najiskrenije od svih.

Ponekad ih i dalje vidim, ako ih zamislim... Jednoj od njih se i dalje svakodnevno nadam i koračam ljubavlju ka njoj.
U vezi druge sam zbunjena, i u redu je.

Imali su najbolje namjere i željeli su da postanem bolja...samo što nisu znali koliko će boli i suza to donijeti.

Nije zamijeranje, samo je željelo da bude rečeno.

Stariji postovi