17.07.2018.

Bla bla.

Po ne znam koji put u životu, razočarala sam samu sebe.

Ovi ljudi oko mene me gotovo mole, da nešto postignem.

Da se konačno ne stide pričati o meni.

Nekad sam bila bolja i onda se ne znam šta desilo.

Nije pitanje da li vjerujem u sebe, već da li vjerujem sebi.

Nije fora imati sposobnosti za ne znam ni ja šta, fora ih je zapravo iskoristiti da se to ne znam ni ja šta postigne.

Razočarana sam od toga kakva sam drugarica, djevojka, kćerka, sestra, pa nadalje, kakva sam samoj sebi.

Valjda drugi dočekaju da ih obradujem. Zaslužili su spram toga koliko vjeruju u mene.

Ja bih i podnijela poraze, šta je jedan poraz, gore dole, ali bi mi najviše žao bilo da vidim te druge kako gledaju da sam opet, promašila.

Da kako mogu prodrmala bih sebe, vikala bih, ošamarila se, ne znam više ni ja šta bi od toga bilo potrebno da se ja probudim.

Umorna sam od življenja života sa pola snage. Sve se nešto čuvaj... Od čega?!

Ja imam dobrih osobina. Ali sam ista ta ja, upotpunjena i manama.

Neki ljudi to vole.
Meni je to danas, iskreno teško.

Noviji postovi | Stariji postovi